Subota 25. mart

19:00h | Odlazni Teminal

Komad je nastao u koprodukciji Ustanove kulture Vuk i Ispada - Centra za interaktivnu umetnost iz Beograda. Komad je napisala dramaturiskinja Jelena Paligorić, jedna od uvaženih mladih dramaturga i urednik Nedeljnika, renomiranog časopisa, pesnikinja, kritičarka i aktivistkinja a režiju potpisuje Tea Puharić, koja je diplomirala režiju na FDU, trenutno je na masteru, a postavila je nedavno i komad Frenki i Džoni, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Glumci su odabrani na javnoj audiciji, a pored mladog glumačkog ansambla (profesionalnog), na sceni su i diplomirani muzičari Muzičke akademije.
Komad je namenjen mladjoj publici, ali i onoj starijoj, sa večnom dilemom - otići ili ostati u ovoj zemlji. Komad je vrlo konkretan, razumljiv, sa songovima, muzikom na sceni, bez zahtevne scenografije, sa mladom energijom, entuzijazmom i komikom.

Uloge u komadu tumače: Bogdan Bogdanović, Stefan Uroš Tešić, Jelena Puzić, Predrag Kotur, Gorica Regodić, Aleksandar Jovanović, Luka Lopičić, Marija Lukić, Stefan Kovačević, Mihajlo Živojinović, Matija Anđelković.
i svi ostali saradnici u komadu su profesionalci: kostimograf, scenograf, dizajner plakata. Do sada je komad gostovao u Lazarevcu, i na sceni Doma kulture Studentski grad, u Kragujevcu, Kostolcu, na Belefu, na Ljetnim noćima teatra Exit u Zagrebu. Komad Odlazni Terminal 5.11 zatvara Balkanski Pozorišni festival u Dimitrovgradu, a u decembru je planirano gostovanje u Narodnom pozorištu Sterija u Vršcu.

Komad je izveden više od 15 puta. Izvršni producent je Nataša Novaković. Zašto da studiram? Kada da prestanem da volontiram? Da li da idem na doktorske ili da nađem posao? Ili oba? Da li ostati u Srbiji ili se odsetliti? Kako da ne živim sa roditeljima?... Samo su neka od beskrajnog niza pitanja koje sebi mladi ljudi u Srbiji postavljaju svakodnevno. Boris, Dragan i Manja su sasvim obični mladi ljudi. Koji to nisu. Oni odlaze, menjaju živote, pokušavaju da se pomere. Pravac i smer čas znaju, čas ne znaju. Otići ili ostati nije dilema, već potreba da se dokuči život. Sloba Cevka ima orkestar za pevanje, plakanje i pucanje. I Sloba Cevka je jednom otišao sa orkestrom iz rata u mir. Stjuard i Stjuardesa vas vode kroz let. Kao i uvek, samo ovaj put pravac ne znamo. "Odlazni terminal" je tekst o odlukama i odlascima. I o ljubavi. Link na sajt Pozorišta: ukvuk.org

21:00h | SIRENA I VIKTORIJA

Aleksndar Galin
Prevod sa ruskog: Olga Marinković
Režija: RADOSLAV MILENKOVIĆ
Kostim: Maja Kuzmanović
Fotografija: Darko Nikolić
Uloge:
Sirena ... Tatjana Kecman
Viktorija ... Milena Pavlović
Konstantin ... Radoslav Milenković

Kratak sadržaj: Novopečena bogatašica, naizgled pobednica, tranzicijskog maratona, za svoju profesorku engleskog, inače tipičnu žrtvu društvene tranzicije, naručuje Pastuva koji za novac "ispunjava sve seksualne fantazije", ali greškom bira pogrešan broj i umesto seksualnog predatora u stan im stiže - vremešni astronom koji urušavanje idealistčkog ustrojstva sveta preživljava radeći po kućama kao stilista-kinolog...
Niz komičnih nesporazuma i odigrava se među troje junaka Galinove komedije, koja nas, smehom razoružane, suočava sa verovatno najvažnijim htenjem ljudske vrste: da volimo i da budemo voljeni.

O piscu: Aleksndar Galin, (uz Ljudmilu Petruševsku i Ljudmilu Razumovsku) rodonačelnik je i najznačajnija figura onog dramskoh toka savremene ruske drame koji se bavi promenom sveta i sudbinom čoveka u situaciji ne samo materijalne bede, već možda i važnije i bolnije, moralnog sloma čiji smo nemoćni svedoci tzv. procesu tranzicije, koji nikako da prodje. U tom smislu, Galin, naš savremenik u svakom pogledu, našim se pozorišnim stvaraocima nudi kao naš domaći autor, a teme, likovi i situacije - našoj su pozorišnoj publici bliske i prepoznatljive. Ali, Galin ne gleda i ne razumeva svet sa gorčinom i besom - njegovi su komadi uvek komedije. U temeljima tih komedija je njegova plemenitost, koja u svakodnevnom i trivijalnom otkriva ljudsku suštinu svih naših nedoumica i svih naših nemoći. I komedija "Sirena i Viktorija" do sada neizvodjena u Srbiji, raskošna je komedija. Urnebesna komedija zabune, pre svega.

22:30h | ŽENE DADE - JEDNA MOGUĆA IZLOŽBA

Prošle i ove godine obeležava se 100 godina umetničkog, antiratnog, avangardnog pokreta dadaizam. Po celom svetu umetnici su izvodili omaže ovom važnom umetničkom pokretu kroz razne vrste performansa, izložbi, edukativnih i interaktivnih događaja. Ipak, upadljivo je da su umetnice, čiji je značaj bio veliki i koje su odigrale veliku ulogu u pokretu DADA, bile nedovoljno zastupljene u pomenutim slavljejima dadaizma, kao i u pokretu DADA uopše.

Dadaizam je začet u uoči Prvog svetskog rata iz potrebe umetnika da se suprotstave ratu i nasilju. Ova kritična masa kreativnih ljudi kreirala je eksplozivan pokret koji je bio totalna opozicija strukturi i okvirima tadašnjeg društva. Dadaizam, kao umetnički pokret, posebno nam se obraća danas kada nažalost vodimo toliko sličnosti sa tim vremenom: konflikti širom sveta, izbeglička kriza, zastrašujuće siromaštvo. U današnjoj političkoj klimi, umetnici moraju da nađu način da se kreativno angažuju da bi se suprostavili sistemima nasilja, kao što su mizoginija, ratovi i teror profita.

Jedini program dadaizma bio je da ne postoji nikakav program i upravo je taj smeo stav dao pokretu moć, koja se širila u svim pravcima, oslobođena od estetskih i društvenih ograničenja. Sa druge strane, moguće je da je upravo odbijanje dadaizma da ima bilo kakav program dovelo do toga da se ovaj pokret nikada nije suočio sa pitanjima kao što je patrijarhat.

Umetnice dadaizma su stvarale zajedno sa svojim kolegama i uspostavile su po prvi put neke umetničke pojmove. Neophodno je tragati za drugačijim interpretacijama koje će obezbediti celovitiju sliku pokreta DADA i predstavljati tumačenje pokreta baziranu na relevantnoj istoriji u kojoj su umetnice imale jednako važnu ulogu kao umetnici.
Dijana Milošević


Art Trema Fest Ruma